Šta je kortizol i koja je njegova uloga u organizmu?

Kortizol je hormon koji proizvode nadbubrežne žlezde – male žlezde koje se nalaze iznad bubrega. Najpoznatiji je kao „hormon stresa“, ali njegova uloga u organizmu je mnogo šira. Kortizol nam zapravo pomaže da funkcionišemo normalno tokom dana: da se probudimo, imamo energiju, prilagodimo se promenama i da se nosimo sa izazovima – bilo fizičkim, bilo emocionalnim.

Možete da ga zamislite kao unutrašnjeg „menadžera za krizne situacije.“ On brzo aktivira razne sisteme u telu kako bi se što bolje izborili sa stresom ili bilo kakvim zahtevnim stanjem. Ali i kad nema stresa, kortizol radi svoj posao tiho i neprimetno, pomažući telu da održi ravnotežu.

Kako nastaje kortizol?

Sve počinje u mozgu. Kada telo prepozna da mu je potrebna dodatna pomoć. U slučaju stresa, bolesti, pada šećera u krvi, mozak šalje signal da je vreme da se proizvede kortizol. Taj signal putuje do nadbubrežnih žlezda, koje zatim počinju da ga luče u krvotok.

Ovaj proces je deo složenog sistema koji telo koristi da bi brzo reagovalo na promene. Kada opasnost ili stres prođu, mozak zaustavlja signal, a telo se vraća u normalu. Tako kortizol deluje kao „alarm“ koji se uključuje kad treba, ali ne sme da ostane uključen predugo, jer tada može da nastane problem.

Kako se tačno luči kortizol?

Lučenje kortizola je deo složenog hormonskog sistema koji se zove HPA osa – to je skraćenica za hipotalamus – hipofiza – nadbubrežne žlezde. Ova osa funkcioniše kao komandni centar koji kontroliše kako telo reaguje na stres, ali i na svakodnevne fiziološke potrebe.

1. Sve počinje u hipotalamusu, delu mozga koji registruje stres ili promene u telu (npr. pad nivoa glukoze u krvi, upalu, nedostatak sna). On zatim luči hormon koji se zove CRH (kortikotropin-releasing hormon).
2. CRH stiže do hipofize, male žlezde koja se nalazi u bazi mozga. Hipofiza, kao odgovor, oslobađa ACTH (adrenokortikotropni hormon).
3. ACTH putem krvi stiže do nadbubrežnih žlezda i stimuliše ih da proizvedu i oslobode kortizol.

Ovaj proces se odvija veoma brzo, često u roku od nekoliko minuta nakon što telo registruje stres. Kada kortizol obavi svoju funkciju (npr. poveća nivo šećera u krvi, umiri imuni sistem, pomogne telu da se izbori sa stresom), on se „vrati“ u mozak i daje signal da je zadatak završen. Taj mehanizam se zove negativna povratna sprega, i to je ono što sprečava da se kortizol luči u prevelikim količinama bez potrebe.

Kako i kada se kortizol luči tokom dana?

Kortizol nije hormon koji se luči ravnomerno. Njegovo prisustvo u krvi zavisi od toga koliko je sati i šta se dešava u telu i oko nas. Ovaj ritam se zove cirkadijalni ritam, što znači da se kortizol prirodno povećava i smanjuje u toku 24 sata, prateći naš unutrašnji „biološki sat“.

Jutro: vreme kada kortizol „budi“ telo

Najviši nivo kortizola imamo ujutru, neposredno nakon buđenja. To nije slučajno: kortizol pomaže telu da se razbudi i pripremi za dan. Podiže nivo šećera u krvi kako bismo imali energiju, ubrzava puls i pritisak, i stavlja organizam u stanje budnosti i spremnosti. Taj skok ujutru se zove Cortisol Awakening Response (CAR)¸odnosno odgovor koritizola na buđenje, i veoma je važan pokazatelj zdravlja HPA ose.

Tokom dana: blagi pad uz moguće „skokove“

Nakon jutarnjeg maksimuma, nivo kortizola opada postepeno tokom dana. Ali to ne znači da je njegova aktivnost završena, u zavisnosti od potreba organizma, kortizol može povremeno porasti. Na primer, ako preskočite obrok, naporno trenirate, dobijete loše vesti ili se iznervirate, telo može brzo da poveća lučenje kortizola, jer to doživljava kao stres.

Uveče: telo se priprema za odmor

U zdravim okolnostima, kortizol je najniži uveče, obično između 21 i 23h. To omogućava telu da se opusti, uspori i pripremi za san. Ako je nivo kortizola hronično povišen u večernjim satima, zbog stresa, previše svetla, kasnog rada ili kofeina, to može da remeti san i ceo dnevni ritam.

Zašto je ovaj ritam važan?

Zato što telo funkcioniše kao precizan sistem. Ako je kortizol povišen onda kada treba da bude nizak (uveče), ili obrnuto, nizak kada treba da nas pokrene (ujutru), mogu da se jave simptomi poput umora, nesanice, anksioznosti, pada imuniteta ili problema sa težinom. Promene u ovom ritmu su jedan od ranih znakova da telo više ne uspeva da se nosi sa stresom na zdrav način.

U zdravom organizmu, HPA osa funkcioniše kao precizan termostat – povećava lučenje kada je potrebno, a potom ga smanjuje čim se uslovi normalizuju. Ali kada je osoba stalno pod stresom, ovaj sistem može da se „pokvari“, što dovodi do hronično povišenog nivoa kortizola.

Šta sve kortizol radi u našem telu?

Kortizol možda nosi etiketu „hormona stresa“, ali on je mnogo više od toga. Ovaj hormon je u stvari jedan od glavnih pomoćnika u našem telu, neko ko tiho radi svoj posao svakog dana, pomažući organizmu da ostane stabilan, jak i spreman za svakodnevne izazove.

Daje energiju kada je najpotrebnije

Kortizol je jedan od hormona koji pomaže telu da se razbudi, pokrene i preživi dan. Kada je telu potrebna dodatna energija, kortizol pomaže da se šećer iz rezervi oslobodi i stigne do mozga i mišića.

Takođe, ako je potrebno, on će pomoći da se iz masnih i mišićnih ćelija oslobodi energija. Zvuči korisno, ali ako je kortizol stalno povišen, telo počinje da „jede“ sopstvenu mišićnu masu i da skladišti mast, posebno u predelu stomaka. To je jedan od razloga zašto hronični stres može da utiče na izgled tela.

Smiruje preterani imuni odgovor

Kortizol ima snažno protivupalno dejstvo. Kada se javi povreda, infekcija ili prekomerna reakcija imunog sistema, kortizol deluje kao unutrašnji regulator koji „gasi požar“. Smanjuje proizvodnju proupalnih citokina i ograničava imunološki odgovor, sprečavajući da upala izazove dodatnu štetu.

Zahvaljujući ovoj funkciji, sintetski oblici kortizola (kortikosteroidi) koriste se za lečenje autoimunih i zapaljenskih bolesti.

Održava krvni pritisak stabilnim

Kortizol pomaže krvnim sudovima da reaguju na druge hormone, kao što je adrenalin. Time omogućava telu da u stresu brzo poveća pritisak i pošalje krv tamo gde je najpotrebnija: u srce, mozak i mišiće.

Zato ljudi sa premalo kortizola mogu imati jako nizak pritisak, dok oni sa hronično povišenim nivoima mogu razviti hipertenziju.

Utiče na naše raspoloženje i um

Mozak i kortizol su u stalnoj vezi. Kada je kortizol u ravnoteži, pomaže da budemo koncentrisani, budni i emocionalno stabilni. Ali ako je danima ili mesecima povišen, može da utiče na raspoloženje, san, pa čak i pamćenje.

Mnogi ljudi koji su dugo pod stresom osećaju se iscrpljeno, zaboravno, nemirno, što je često posledica umora celog nervnog sistema, i uticaja kortizola na mozak.

Pomaže telu da zna kada je dan, a kada noć

Kortizol ima svoj prirodni ritam: ujutru raste da nas razbudi, a uveče opada da bi telo moglo da se odmori i obnovi. Ako je taj ritam poremećen, recimo, zbog previše ekrana uveče, neredovnog sna ili hroničnog stresa, može se desiti da imamo problem sa spavanjem, jutarnji umor, ili da telo nikako ne „isključi motor“.

Kortizol je adaptogeni hormon

Kortizol je, najjednostavnije rečeno, hormon prilagođavanja. Njegova funkcija nije da nam nanese štetu, već da nas zaštiti i da omogući telu da odgovori na izazove, ali i da se oporavi posle njih.

U zdravom organizmu, kortizol se luči u pravim količinama, u pravom trenutku. Kada se taj ritam poremeti, bilo usled stresa, bolesti, poremećaja spavanja ili nezdravih navika, tada i njegova uloga postaje izvor disbalansa. Problem ne nastaje zato što imamo kortizol, već ako ga imamo stalno previše. Kada je telo pod dugotrajnim stresom i nema priliku za oporavak, nivo kortizola ostaje povišen duže nego što bi trebalo. Tada ovaj korisni hormon može da postane izvor problema: da naruši san, izazove umor, utiče na imunitet, pa čak i na raspoloženje.

Zato razumevanje kortizola nije važno samo za one koji imaju ozbiljne hormonske poremećaje, već za svakoga ko želi da očuva stabilnost, energiju i otpornost na svakodnevne izazove.

IZVORI:
* Clow A, Hucklebridge F, Stalder T, Evans P, Thorn L.: The cortisol awakening response – more than a measure of HPA axis function. Neuroscience & Biobehavioral Reviews, 2010; 35(1): 97–103.  https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0022399902004294

* Segerstrom SC, Miller GE: Psychological stress and the human immune system: A meta-analytic study of 30 years of inquiry. Psychological Bulletin, 2004; 130(4): 601–630. https://psycnet.apa.org/record/2004-15935-004?doi=1

* Healthdirect Australia. (2023): The role of cortisol in the body. https://www.healthdirect.gov.au/the-role-of-cortisol-in-the-body