tenziona glavobolja

Tenziona glavobolja je najčešći oblik glavobolje. Procenjuje se da više od polovine odraslih osoba ima iskustvo s ovom vrstom bola barem jednom godišnje. Iako je često doživljavamo kao “običnu” ili “bezazlenu” glavobolju, njen učestali povratak može značajno uticati na kvalitet života, produktivnost i svakodnevno funkcionisanje.

Kako i zašto nastaju tenzione glavobolje? Koji su faktori rizika i okidači i kako ih razlikovati od drugih oblika glavobolja? Kako ih sprečiti i ublažiti?

Šta je tenziona glavobolja?

Tenziona glavobolja (engl. tension-type headache, TTH) predstavlja najčešći tip primarne glavobolje, što znači da nije posledica nekog drugog medicinskog stanja. U kliničkoj praksi, često se opisuje kao bol nalik pritisku ili stezanju, koji se postepeno razvija i zahvata obe strane glave. Za razliku od migrene, tenzione glavobolje nisu praćene mučninom, povraćanjem ili vizuelnim smetnjama, i ne pogoršavaju se fizičkom aktivnošću.

Međunarodno udruženje za glavobolje (IHS) klasifikuje tenzione glavobolje u dve osnovne kategorije:

  • Epizodična tenziona glavobolja – javlja se povremeno, ređe od 15 dana mesečno.
  • Hronična tenziona glavobolja – prisutna 15 ili više dana u mesecu, tokom najmanje tri meseca uzastopno.

Bol je obično blag do umerenog intenziteta, opisuje se kao tup i ne pulsira, i često je lokalizovan u čeonom, potiljačnom ili temenom delu glave. Mnogi pacijenti ga opisuju kao osećaj obruča koji steže glavu.

Napetost u glavi i drugi simptomi

Tenziona glavobolja se najčešće opisuje kao pritisak, stezanje ili tup bol, bez pulsiranja, koji se polako razvija i može trajati od pola sata do nekoliko dana. Bol je najčešće obostran, lokalizovan u čeonom, potiljačnom ili temenom delu glave, i često se širi na vrat ili ramena. Neki ljudi osećaju neprijatan pritisak iza očiju ili blagu osetljivost temena.

Karakteristične osobine tenzione glavobolje uključuju:

  • Blag do umeren intenzitet bola (retko jak, ne ometa značajno svakodnevno funkcionisanje)
  • Obostrana lokalizacija
  • Osećaj stezanja, kao da je glava u obruču
  • Odsustvo mučnine i povraćanja
  • Blaga ili nikakva foto- ili fonofobija (osetljivost na svetlost i zvuk)
  • Ne pogoršava se fizičkom aktivnošću (za razliku od migrene)

Kod hronične tenzione glavobolje, bol može biti gotovo svakodnevan, iako često manje izražen. Ipak, upravo ta stalna prisutnost bola značajno utiče na kvalitet života, uzrokujući umor, razdražljivost i poteškoće s koncentracijom.

Vredi napomenuti da simptomi tenzione glavobolje mogu varirati između osoba, a u nekim slučajevima može doći do preklapanja sa migrenom, što može otežati dijagnozu. Zbog toga je korisno voditi dnevnik glavobolja, kako bi se pratila učestalost, trajanje i mogući okidači.

Dnevnik glavobolje je jednostavan način za praćenje učestalosti, trajanja i intenziteta glavobolja, kao i okolnosti u kojima se javljaju. U njega se beleže datum, opis bola, mogući okidači (poput stresa, umora ili preskakanja obroka), upotreba lekova i njihova efikasnost. Vremenom, takvo vođenje evidencije može pomoći u prepoznavanju obrazaca i izboru efikasnijeg pristupa lečenju.

Uzroci i mehanizmi nastanka

Iako se tenzione glavobolje često nazivaju „glavoboljama izazvanim napetošću“, njihova tačna pozadina je složenija nego što se ranije mislilo. Današnja istraživanja ukazuju na to da se iza ovog tipa glavobolje krije kombinacija fizičkih, psiholoških i neuroloških faktora, koji zajedno utiču na pojavu i trajanje bola.

Mišićna napetost

Jedan od osnovnih okidača epizodične tenzione glavobolje jeste napetost mišića vrata, ramena i skalpa. Nepravilan položaj tela, fizička iscrpljenost ili emocionalni stres mogu izazvati grčenje mišića, što zatim iritira receptore bola u koži i potkožnom tkivu. Ovi signali putuju do mozga i mogu izazvati osećaj bola čak i kada ne postoji ozbiljno fizičko oštećenje.

Psihološki stres i emocionalna napetost

Stres, anksioznost i depresija često su prisutni kod osoba koje pate od učestalih tenzionih glavobolja. Emocionalna napetost dodatno pojačava mišićnu kontrakciju, ali istovremeno i podiže nivo kortizola i menja i način na koji mozak obrađuje informacije o bolu – smanjuje prag tolerancije, zbog čega čak i uobičajeni nadražaji mogu biti doživljeni kao neprijatni ili bolni.

Pojačana osetljivost mozga na bol (centralna senzitizacija)

Kod osoba koje pate od hronične tenzione glavobolje, uočava se tzv. centralna senzitizacija – stanje u kojem centralni nervni sistem (mozak i kičmena moždina) postaje preosetljiv na signale bola. To znači da mozak „pojačava“ čak i blage signale iz tela i tumači ih kao bolne, iako za to ne postoji realna fizička osnova.

Drugim rečima, kod osoba sa hroničnim oblikom ove glavobolje, sistem za obradu bola postaje „naviknut“ da reaguje preterano. Zbog toga bol može postati gotovo svakodnevan, iako nema jasnog okidača u spoljašnjem okruženju.

glavobolja

Postoji li genetska predispozicija?

Iako se tenziona glavobolja ne smatra naslednim poremećajem u klasičnom smislu, neke studije ukazuju na to da određeni ljudi mogu imati genetsku sklonost ka preosetljivosti na bol ili veću podložnost stresu. Ipak, za sada nema jasnih dokaza o konkretnim genima koji bi objašnjavali ovaj mehanizam.

Faktori rizika i okidači

Tenziona glavobolja se retko javlja „iz vedra neba“. Kod većine ljudi postoji niz faktora koji doprinose njenom nastanku ili pogoršanju. Neki od njih deluju postepeno, stvarajući uslove za učestale glavobolje (faktori rizika), dok drugi mogu pokrenuti napad glavobolje u kratkom roku (okidači).

Najčešći faktori rizika

  • Hronični stres – jedan od najjačih prediktora razvoja i pogoršanja tenzionih glavobolja, posebno u kombinaciji sa lošim strategijama nošenja sa stresom.
  • Anksioznost i depresija – često prate hroničnu bol, a kod nekih osoba mogu doprineti razvoju i održavanju glavobolja.
  • Loša postura – posebno dugotrajno sedenje sa pognutom glavom, zgrčenim ramenima ili bez oslonca za leđa.
  • Nedostatak sna ili nekvalitetan san – povećava osetljivost na bol i remeti oporavak nervnog sistema.
  • Fizička neaktivnost – smanjenje fizičke aktivnosti povezano je sa većim rizikom od razvoja hroničnih oblika glavobolje.
  • Hormonski faktori – kod žena, promene u nivou estrogena (npr. tokom menstrualnog ciklusa) mogu povećati učestalost glavobolja, iako je to izraženije kod migrene.

Tipični okidači napada

  • Psihička napetost ili emocionalno uzbuđenje
  • Dugotrajan rad za računarom bez pauze
  • Preskakanje obroka i pad nivoa glukoze u krvi
  • Dehidratacija
  • Promene u ritmu spavanja (kasno ležanje, nespavanje)
  • Nagla izloženost buci ili jakom svetlu
okidači tenzione glavobolje

Kod mnogih ljudi tenziona glavobolja nastaje kombinacijom više faktora, npr. stresnog dana, lošeg sna i neredovnog obroka. Zbog toga je vođenje dnevnika glavobolja korisna praksa – može pomoći da se uoče obrasci i identifikuju individualni okidači.

Dijagnoza tenzione glavobolje

Dijagnoza tenzione glavobolje se postavlja klinički, na osnovu opisa simptoma, učestalosti i trajanja epizoda, kao i procene faktora koji mogu doprineti nastanku bola. Ne postoje specifični laboratorijski testovi ni snimanja koji potvrđuju ovu dijagnozu – ključna je detaljna anamneza i isključivanje drugih uzroka glavobolje.

Klinički kriterijumi prema ICHD-3 (International Classification of Headache Disorders):

Za dijagnozu epizodične tenzione glavobolje, neophodno je da su prisutne najmanje dve od sledećih karakteristika:

  • Obostrana lokalizacija bola
  • Blag do umeren intenzitet
  • Pritisak ili osećaj stezanja (ne pulsira)
  • Ne pogoršava se fizičkom aktivnošću

Takođe, moraju biti ispunjeni dodatni uslovi:

  • Nema mučnine ni povraćanja
  • Moguća blaga foto- ili fonofobija, ali ne obe istovremeno

Kod hronične tenzione glavobolje, simptomi su slični, ali su prisutni 15 ili više dana mesečno, tokom najmanje 3 meseca.

Kada je potrebno dodatno ispitivanje?

Iako su tenzione glavobolje benigne, postoji niz situacija u kojima je obavezna neurološka evaluacija ili dodatna dijagnostika (CT, MR, krvni testovi), posebno u slučajevima ako je glavobolja jaka i nastaje iznenada, ako se prvi put javi posle 50. godine, ako je praćena neurološkim simtomima kao što su dupla slika, slabost, poremećaj govora, ili su prisutni povišena temperatura, ukočen vrat ili gubitak svesti.

Prevencija – ključ kod hronične glavobolje

Ako se tenzione glavobolje javljaju često (više od 2–3 puta nedeljno) ili traju danima, važno je primeniti preventivne mere koje smanjuju učestalost i intenzitet napada:

Psihološki pristupi:

  • Kognitivno-bihejvioralna terapija (CBT) – efikasna kod pacijenata sa izraženim stresom, anksioznošću ili hroničnim bolom.
  • Tehnike upravljanja stresom – uključuju vođene relaksacije, mindfulness, meditaciju, journaling.
meditacija

Telesna aktivnost i korekcija navika:

  • Redovno umereno vežbanje – poboljšava cirkulaciju, smanjuje napetost mišića, povećava prag bola.
  • Korekcija posture – ergonomski namešten radni prostor, pravilno sedenje, pauze tokom rada.
  • Higijena sna – redovno vreme spavanja i buđenja, bez ekrana pred spavanje.
  • Redovni obroci i hidratacija – stabilan nivo glukoze u krvi i dovoljna količina tečnosti smanjuju rizik od glavobolje.

Farmakološka prevencija:

Kod hronične tenzione glavobolje, lekar može razmotriti upotrebu lekova za dugoročnu prevenciju:

  • Triciklični antidepresivi (npr. amitriptilin) – dokazano smanjuju učestalost glavobolja.
  • Miorelaksansi – ponekad se koriste kratkoročno ako postoji izražena mišićna napetost.
  • Kod nekih pacijenata se koriste i antiepileptici ili inhibitori serotoninskog prenosa, ali samo po preporuci neurologa.

Važna napomena: Samoinicijativno uzimanje lekova za prevenciju nije preporučljivo. Uvek je važno proceniti celokupno stanje i moguće nuspojave, u dogovoru sa lekarom.

Nova istraživanja o prevenciji

U okviru kliničkih ispitivanja poslednjih godina, ispituju se i neki novi pravci tretmana:

  • Transkranijalna magnetna stimulacija (TMS) – pokazuje obećavajuće rezultate u smanjenju frekvencije napada kod hroničnih oblika glavobolja.
  • Digitalne terapije i mobilne aplikacije za samopomoć, biofidbek i mindfulness vežbe – neke od njih pokazuju kliničku efikasnost sličnu psihoterapiji.
  • Mikrobiom i inflamacija – pojavljuju se teorije da bi upale niskog intenziteta i mikrobiotska disbioza mogle igrati ulogu u pogoršanju hroničnih glavobolja, ali za sada to ostaje na nivou eksperimentalnih hipoteza.

Alternativni i komplementarni pristupi lečenju

Iako klasični medicinski pristupi (analgetici, promena stila života, psihoterapija) čine osnovu u lečenju tenzione glavobolje, mnogi pacijenti traže i dodatne metode koje im mogu pomoći da smanje učestalost i intenzitet napada. Komplementarne terapije ne zamenjuju medicinski tretman, ali ga mogu dopuniti – posebno kod osoba koje ne žele dugotrajnu upotrebu lekova ili imaju izražene neželjene reakcije.

Akupunktura

Akupunktura je jedna od najistraživanijih alternativnih metoda za tenzione glavobolje.
Sistematski pregledi i meta-analize pokazuju da može pomoći u smanjenju učestalosti i jačine bolova, naročito kod hronične forme. Efekat se verovatno zasniva na stimulaciji nervnih završetaka, oslobađanju endorfina i modulaciji bolnih puteva u centralnom nervnom sistemu.

Biofidbek

Biofidbek je metoda kojom se osoba uči da svesno kontroliše fiziološke funkcije (npr. napetost mišića, otkucaje srca) pomoću vizuelne ili auditivne povratne informacije. Kod tenzione glavobolje posebno je korisna elektromiografska (EMG) biofidbek terapija, koja pomaže u opuštanju mišića skalpa i vrata.

biofeedback

Masaža i manuelna terapija

Terapijska masaža, posebno ciljano usmerena na trapezni mišić, vrat i potiljak, može smanjiti mišićnu tenziju, poboljšati cirkulaciju i doprineti opuštanju. Kod nekih osoba dovoljne su redovne blage masaže kao preventivna mera.

Joga, meditacija i tehnike disanja

Joga kombinuje blage fizičke vežbe, istezanje i svesno disanje, što sve doprinosi smanjenju napetosti u telu.
Vođena meditacija i dijafragmalno disanje pomažu u snižavanju nivoa stresa i mogu doprineti smanjenju učestalosti glavobolja. Studije pokazuju da tehnike svesne pažnje (mindfulness) mogu smanjiti intenzitet subjektivnog doživljaja bola.

Dijafragmalno disanje, poznato i kao disanje stomakom, podrazumeva duboko, sporo disanje pri kome se vazduh udiše tako da se stomak blago širi, dok se grudi jedva pomeraju. Ova tehnika aktivira dijafragmu, pomaže telu da se opusti, snižava napetost i smiruje disanje. Najbolje se izvodi tako što se polako udahne na nos, stomak se podigne, a zatim se lagano izdahne na usta dok se stomak spušta.

Dodaci ishrani i suplementi

Iako nisu deo standardne terapije, neki dodaci se ispituju zbog potencijalnog efekta na glavobolju:

  • Magnezijum – kod nekih osoba postoji manjak magnezijuma u nervnim ćelijama, pa suplementacija može pomoći (posebno kod migrene, ali i kod tenzione glavobolje).
  • Riboflavin (vitamin B2) – dokazi su slabiji za tenzione glavobolje, ali postoji teorijska korist kod poremećaja energetskog metabolizma u mozgu.
  • Koenzim Q10 – ispituje se kao dodatna podrška u redukciji napada.

Efekti ovih suplemenata su umereni i individualni, i najbolje ih je koristiti uz savet stručnog lica.

Kada potražiti lekarsku pomoć?

Većina tenzionih glavobolja je bezopasna i prolazna, ali postoje situacije u kojima je neophodno obratiti se lekaru – posebno kako bi se isključili ozbiljniji uzroci ili započelo odgovarajuće lečenje kod hroničnih oblika.

Obratite se lekaru ako:

  • Glavobolje postaju učestale ili dugotrajne (npr. više od 15 dana mesečno)
  • Bol je neuobičajeno jak, posebno ako se javlja iznenada („kao grom iz vedra neba“)
  • Glavobolja se menja po karakteru, lokalizaciji ili intenzitetu
  • Prvi put se javlja nakon 50. godine života
  • Prati je ukočen vrat, povišena temperatura, konfuznost, poremećaj vida ili govora
  • Dolazi do gubitka svesti ili naglih neuroloških simptoma (slabost, trnjenje)
  • Analgetici više ne pomažu ili je potrebna sve veća doza da bi se postigao efekat

U svim ovim slučajevima, lekar će proceniti da li je potrebno dodatno ispitivanje (neurolog, snimanje glave, laboratorijske analize) i predložiti odgovarajući plan lečenja.

Hronične glavobolje zaslužuju pažnju

Ako glavobolja postaje stalni pratilac svakodnevice, to nije nešto što treba „trpeti“. Hronični bol utiče na raspoloženje, koncentraciju, san i odnose s drugima. Rana procena i blagovremeni tretman značajno povećavaju šanse za kontrolu simptoma.

Tenziona glavobolja je čest, ali često potcenjen problem. Iako nije opasna po život, može ozbiljno uticati na svakodnevno funkcionisanje, naročito kada postane hronična. Dobra vest je da se u većini slučajeva može uspešno kontrolisati kombinacijom malih, doslednih promena u načinu života i po potrebi medicinskom podrškom.

Razumevanje okidača, vođenje dnevnika simptoma, poboljšanje navika spavanja, ishrane i kretanja, kao i korišćenje tehnika za upravljanje stresom su koraci koji mogu napraviti veliku razliku. Za one koji se bore sa čestim ili upornim bolom, važno je znati da rešenje postoji i da ne treba trpeti – razgovor sa lekarom ili terapeutom može biti prvi korak ka trajnom olakšanju.

Sadržaj

Podeli na:

Sledeći tekst za vas