Povišen kortizol – kako da prepoznate simptome i otkrijete uzrok

Kortizol je hormon koji nam svakodnevno pomaže da se nosimo sa stresom, ostanemo budni, skoncentrisani i fizički spremni. Ali kada telo počne da ga luči u prevelikim količinama, i to ne povremeno, već stalno, dolazi do problema.

Možda se osećate iscrpljeno iako dovoljno spavate. Možda imate česte promene raspoloženja, borite se sa nesanicom, gojenjem u predelu stomaka, ili infekcijama koje se stalno vraćaju. Nije retko da takvi simptomi budu ignorisani ili pripisani „užurbanom stilu života“. A u pozadini, telo možda već neko vreme pokušava da vam kaže da vam je kortizol stalno previsok.

Šta znači visok kortizol?

Važno je odmah reći: povišen kortizol sam po sebi nije loš. Zapravo, prirodno je i poželjno da se njegov nivo povremeno poveća, kada ste pod stresom, kada trenirate, ili kad telo mora brzo da se adaptira na neku promenu. To je deo zdrave, efikasne reakcije na stres i deo je načina na koji preživljavamo svakodnevne izazove.

Problem nastaje kada taj „privremeni alarm“ ostane uključen stalno. Telo tada počinje da se ponaša kao da je pod neprekidnom opasnošću, čak i kad realnog stresa više nema. U tom stanju, nadbubrežne žlezde luče kortizol iznova i iznova, što vremenom počinje da narušava ravnotežu drugih hormona i sistema u organizmu.

Takvo stanje zovemo hronično povišen kortizol.

Hronično povišen kortizol se razlikuje od normalnog skoka

Ukoliko se hronično povišen kortizol ne prepozna i ne reguliše, može doprineti razvoju ozbiljnijih problema: od nesanice i hormonskog disbalansa do visokog pritiska, insulinske rezistencije pa čak i problema sa pamćenjem.

Simptomi povišenog kortizola

Jedna od najvećih zamki kada je u pitanju hronično povišen kortizol jeste ta što se njegovi simptomi često doživljavaju kao „normalni“ deo savremenog života. Umor, nesanica, problemi sa varenjem, nervoza, sve to lako pripisujemo stresu, preopterećenosti ili lošem danu. Ali kada ti simptomi traju nedeljama ili mesecima, i polako se gomilaju, možda je vreme da se zapitamo da li telo pokušava da nas upozori.

1. Stalni osećaj umora, bez obzira na količinu sna

Iako spavate „dovoljno“, budite se iscrpljeni. Tokom dana imate pad energije, posebno u popodnevnim satima. Kortizol u ovakvom stanju više ne obavlja svoju ulogu da vas razbudi i pokrene, ili je preterano aktivan kada ne treba, pa ometa noćni odmor.

2. Nesanica i teškoće sa uspavljivanjem

Kortizol treba da bude najviši ujutru, a najniži uveče. Ako je ritam poremećen i kortizol ostane povišen pred spavanje, telo ostaje u stanju „opreza“ i misli da nije bezbedno da se opusti. To može dovesti do problema sa uspavljivanjem, čestih buđenja i nemirnog sna.

3. Anksioznost, razdražljivost i promene raspoloženja

Hronično povišen kortizol utiče na centre u mozgu koji regulišu emocije, pa se mogu javiti pojačana napetost, nervoza, pa čak i osećaj unutrašnjeg nemira bez jasnog uzroka. Ljudi često opisuju da su „na ivici“, da im smetaju sitnice i da im je teško da se opuste.

4. Povećanje telesne mase, posebno oko stomaka

Kortizol utiče na način na koji telo skladišti masti i često dovodi do nakupljanja masnog tkiva u predelu stomaka, čak i kod osoba koje se ne prejedaju. Istovremeno, može dovesti do gubitka mišićne mase i osećaja slabosti.

5. Slabiji imunitet i češće infekcije

Ako ste stalno prehlađeni, imate produžene upale, sporije zarastanje rana ili vas umara i najmanja infekcija, to može biti posledica kortizola koji hronično potiskuje imuni sistem.

6. Problemi sa kožom i kosom

Povišen kortizol može doprineti pojačanom mašćenju kože, aknama, osipu, pa čak i gubitku kose. Kod žena se može javiti i hormonski disbalans, uključujući neredovne menstruacije i smanjenu plodnost.

7. Problemi sa koncentracijom i pamćenjem

Mnogi ljudi sa povišenim kortizolom opisuju da im misli „lutaju“, da teško ostaju fokusirani i da zaboravljaju jednostavne stvari. Ovaj mentalni umor je često prvi znak da mozak ne funkcioniše u svom punom kapacitetu zbog hormonskog disbalansa.

Ne mora se javiti svaki simptom, niti svi odjednom. Ali ako prepoznajete više njih i osećate da se telo više ne oporavlja kao ranije, moguće je da se iza toga krije upravo hronično povišen kortizol.

Kako se dijagnostikuje povišen kortizol?

Ako prepoznajete simptome o kojima smo pisali: umor koji ne prolazi, nesanica, gojenje u predelu stomaka, razdražljivost ili pad imuniteta, moguće je da telo luči više kortizola nego što bi trebalo. Ali da bismo to sa sigurnošću utvrdili, nije dovoljan samo osećaj. Kortizol se mora izmeriti na pravi način, u pravo vreme.

Kortizol nije statičan – meri se u skladu sa ritmom

Kortizol se luči u skladu sa dnevnim ritmom: najviši je ujutru, a tokom dana prirodno opada. Zato je jako važno kada se uzima uzorak, kao i kojim putem: putem krvi, pljuvačke ili urina. U nastavku su najčešće metode merenja:

1. Jutarnji kortizol u krvi (najčešći prvi korak)

Test se obično radi između 7 i 9 ujutru, kada se očekuju najviše vrednosti.

• Normalno: 140–690 nmol/L (može se razlikovati u zavisnosti od laboratorije)
• Važno: Jedna vrednost nije dovoljna da potvrdi hronično povišen kortizol, ali može biti prvi znak narušene ravnoteže.

Ako se sumnja na poremećaj ritma (npr. da kortizol ostaje visok uveče), lekar može zatražiti dodatno testiranje.

2. Kortizol u pljuvački – za praćenje oscilacija u toku dana

Ovo je jednostavan i neinvazivan test koji omogućava uvid u to kako se kortizol menja tokom dana. Uzima se više uzoraka: ujutru, u podne, popodne i uveče (obično 4 puta dnevno).

• Očekuje se da kortizol bude najviši odmah nakon buđenja, a zatim da opada kako dan odmiče.
• Ako ostaje visok uveče ili je ravnomerno povišen tokom celog dana – to može ukazivati na hronični stres ili disbalans HPA ose.

Ova metoda se često koristi kod osoba koje imaju izražene simptome, ali im vrednosti u krvi deluju „normalno“.

3. Kortizol u 24-časovnom urinu – za ukupnu dnevnu proizvodnju

Ovaj test meri koliko kortizola se izluči tokom celog dana putem urina. Koristi se kada lekar želi da proceni ukupnu proizvodnju hormona.

• Referentne vrednosti: do 100 µg/24 h (mogu varirati po laboratoriji)
• Koristan je kod sumnje na ozbiljnija stanja poput Cushingovog sindroma, gde je kortizol značajno povišen van fizioloških granica.

4. Test supresije deksametazonom (kod sumnje na organski poremećaj)

Ako se sumnja da je razlog povišenog kortizola medicinski, kao što je tumor hipofize ili nadbubrežne žlezde, lekar može zatražiti ovaj test. Daje se lek (deksametazon) koji bi trebalo da „isključi“ proizvodnju kortizola. Ako se nivo ne smanji, traži se dalji uzrok.

Kada je vreme da se testirate?

Razmislite o testiranju ako:

• imate više simptoma koji se uklapaju u obrazac hroničnog stresa,
• osećate da telo „ne funkcioniše kao pre“ uprkos zdravim navikama,
• dugo ne uspevate da se naspavate, opustite ili regenerišete,
• ste na dugotrajnoj terapiji kortikosteroidima,
• vaš lekar posumnja na hormonski disbalans ili endokrini poremećaj.

Najčešći uzroci povišenog kortizola

Kortizol se u organizmu luči kao odgovor na stres, ne samo emocionalni, već i fizički, metabolički i upalni. Problem nastaje kada je taj stres prisutan stalno ili u različitim oblicima istovremeno, pa telo nikada ne dobije signal da može da se opusti. U tom slučaju, kortizol ostaje hronično povišen.

Najčešći uzroci su funkcionalni, što znači da proizlaze iz načina života, a ne iz bolesti. I upravo zbog toga se često zanemaruju.

Dugotrajan psihički stres

Hronično preopterećenje obavezama, emocionalna iscrpljenost, stalna napetost ili potiskivanje konflikta, sve to organizam registruje kao stanje opasnosti. Ne mora da postoji „veliki“ stres, često je dovoljan niz manjih opterećenja koja se neprekidno ponavljaju bez prostora za oporavak.

Nedostatak sna i poremećen dnevno-noćni ritam

Ako osoba redovno spava manje od šest sati, ako kasno leže, budi se više puta tokom noći ili radi noćne smene, sistem koji reguliše kortizol gubi jasan orijentir. Bez stabilnog ritma, lučenje kortizola postaje nepravilno, često povišeno kada ne bi trebalo.

Neredovna i nutritivno siromašna ishrana

Preskakanje obroka, brzi ugljeni hidrati, previše kofeina dovode do oscilacija glukoze u krvi, koje organizam doživljava kao metabolički stres. Reakcija je dodatno lučenje kortizola, kako bi se organizmu obezbedila energija u trenutku kada njen nivo opadne.

Prekomeran fizički napor bez adekvatnog oporavka

Iako je fizička aktivnost korisna, preintenzivno vežbanje može imati kontraefekat, naročito ako nije u skladu sa ukupnim stanjem organizma. Telo tada ostaje u fiziološkom stresu, kortizol se zadržava, a oporavak je otežan. To se posebno odnosi na treninge visokog intenziteta bez dana pauze.

Hronična upalna stanja i infekcije

Autoimune bolesti, hronične infekcije, neravnoteža crevne flore, kao i pritajene upale mogu održavati kortizol na povišenom nivou. U ovim slučajevima, lučenje kortizola je pokušaj organizma da obuzda inflamaciju, ali dugoročno, ovaj mehanizam iscrpljuje i imuni i endokrini sistem.

Psihološke traume i nerešeni stres iz prošlosti

Traume, naročito iz detinjstva ili adolescencije, ostavljaju trajne posledice na rad HPA ose. Kod nekih ljudi, sistem za regulaciju stresa ostaje preosetljiv i luči kortizol i kada za to više nema stvarnog razloga. To može objasniti zašto se ponekad simptomi povišenog kortizola javljaju i u odsustvu aktuelnih stresora.

Terapija kortikosteroidima

Dugotrajna upotreba kortikosteroida (npr. prednizolon, deksametazon) može dovesti do smanjenja sopstvene proizvodnje kortizola u telu. Pošto organizam prepoznaje ove lekove kao zamenu za prirodni kortizol, hipotalamus i hipofiza smanjuju stimulaciju nadbubrežnih žlezda, što s vremenom dovodi do potiskivanja HPA ose. Iako ukupni efekat u telu može biti kao kod povišenog kortizola, paradoksalno – prirodni kortizol može biti snižen ili potpuno potisnut. Nagli prekid terapije posle duže upotrebe može biti opasan, jer telo neko vreme nije u stanju da obnovi sopstvenu proizvodnju hormona i ta ravnoteža se teško vraća bez stručnog nadzora.

Retki medicinski uzroci – Cushingov sindrom i tumori

U malom broju slučajeva, uzrok povišenog kortizola nije stil života, već bolest. Cushingov sindrom nastaje kada nadbubrežna žlezda (ili tumor u hipofizi) proizvodi previše kortizola nezavisno od stresa.
Simptomi uključuju izraženo gojenje u predelu trupa, okruglo lice, strije, povišen pritisak i razdražljivost. Ovo stanje zahteva specijalističku dijagnostiku i lečenje

Povišen kortizol je često posledica nagomilanih faktora koje ne doživljavamo kao stres, ali ih telo tako tumači. Loš san, preopterećenje, neredovna ishrana i neprepoznate emocionalne tenzije mogu dugoročno narušiti hormonsku ravnotežu, čak i ako sve spolja izgleda “u redu”.

Razumevanje uzroka, blagovremeno prepoznavanje simptoma i adekvatna dijagnostika prvi su koraci ka oporavku. Kada znamo šta telo pokušava da nam kaže, lakše je napraviti promene koje donose stvarnu razliku.

IZVORI:
* National Institutes of Health (NIH) – MedlinePlus: Cortisol blood test – purpose and interpretation, https://medlineplus.gov/lab-tests/cortisol-test/

* Tsigos C, Chrousos GP: Hypothalamic–pituitary–adrenal axis, neuroendocrine factors and stress, Journal of Psychosomatic Research, 2002; 53(4): 865–871.